Гимназија у Петровцу на Млави основана је 1920 год. као четвороразредна нижа гимназија. Настава се обављала у згради тадашње основне школе са доста оскудним наставним кадром. Због великог интересовања повећава се број ученика и у школској 1924/25 години уписано је 260 ученика да би у 1929. години одлуком министарства просвете била укинута, а ученици морали да наставе школовање у Пожаревцу. Тек 1. Новембра 1937 године следи поновно отварње школе када је добила и ново име – Самоуправана реална гимназија. У тој новој школи ученици су плаћали школарину чију висину је одређивао школски одбор Гимназије. Први директор те Гимназије била је извесна госпођа професор Мирјана Стојановић. У тој школи је као професор радио Миливоје Урошевић, касније ректор и професор више педагошке школе у Београду. У то време, пре другог светског рата, предавач је био и Јосиф Барух, познати револуционар који је због својих идеја био ухапшен и осуђен и послат у Билећу на издржавање казне. Предавао је математику, физику и немачки језик. Погинуо је са братом Исидором у Западној Србији сахрањени су у Ужицу. У рату за ослобођење погинули су многи ученици ове школе међу којима је био Бата Булић, Слободан Брауновић и други.
Гимназија је радила са мањим прекидима и за време Другог светског рата. 1945 године Гимназија добија статус државне школе са шест разреда. Како се број ученика стално увећавао и школске 1949/50. године Гимназија имала 535 ученика, Министарство просвете је донело одлуку да од наредне 1950/51. године школа прерасте у потпуну, осморазредну Гимназију, да би од 1953/54. године били одвојени виши и нижи разреди. Једно кретко време гимназија је била замењена Економском школом (између 1958 и 1964). Интересовање за Гимназију било је велико и 1965. године у први разред уписано је преко 170 ученика, а школа је имала укупно 508 ученика. Велики број ђака дошао је из Жагубице.
Прекретница у раду Гимназије у Петровцу била је 1965. година када је саграђена нова школска зграда са прелепим учионицама, кабинетима, пространим холом, библиотеком, ученичком галеријом и атељеом, радионицом и фискултурном салом. Кадровска попуњеност је била добра јер су бивши ученици Гимназије завршавали факултете и долазили у своју школу да раде као професори. Гимназија је тих година постала културно седиште целог краја. Ученици су спремали позоришне представе, фолклорне приредбе, спорска такмичења и гостовали по околним селима чиме је подстицан културни развој те су млади по селима почели да формирају културнои уметничка друштва.
Године 1977. Одлуком Министарства просвете све школе су прешле на систем усмереног образовања и то је трајало до јесени 1993. године када се у Гиманазију враћају пређашњи профили.
Данас Средња школа „Младост“ има десет одељења са гимназијским програмом, 4 одељења економске струке, 4 одељења правне струке, 2 одељења трговинске струке, као и 2 одељења пословног администратора, укупно 22 одељења, 492 ученика и 55 професора и стручних сарадника.
Гимназија је кроз протекло време имала свој високи реноме. Тај високи реноме чинили су квалитетни професори који су свој позив поредили са мисионарством и уздизали младе генерације тако да многи стручњаци из нашег краја живе и раде по многим градовима Европе и света.
Професор српског језика и књижевности у пензији
Милош Стојановић
