Gimnazija u Petrovcu na Mlavi osnovana je 1920 god. kao četvororazredna niža gimnazija. Nastava se obavljala u zgradi tadašnje osnovne škole sa dosta oskudnim nastavnim kadrom. Zbog velikog interesovanja povećava se broj učenika i u školskoj 1924/25 godini upisano je 260 učenika da bi u 1929. godini odlukom ministarstva prosvete bila ukinuta, a učenici morali da nastave školovanje u Požarevcu. Tek 1. Novembra 1937 godine sledi ponovno otvarnje škole kada je dobila i novo ime – Samoupravana realna gimnazija. U toj novoj školi učenici su plaćali školarinu  čiju visinu je određivao školski odbor Gimnazije. Prvi direktor te Gimnazije bila je izvesna gospođa profesor Mirjana Stojanović. U toj školi je kao profesor radio Milivoje Urošević, kasnije rektor i profesor više pedagoške škole u Beogradu. U to vreme, pre drugog svetskog rata, predavač je bio i Josif Baruh, poznati revolucionar koji je zbog svojih ideja bio uhapšen i osuđen i poslat u Bileću na izdržavanje kazne. Predavao je matematiku, fiziku i nemački jezik. Poginuo je sa bratom Isidorom u Zapadnoj Srbijii sahranjeni su u Užicu. U ratu za oslobođenje poginuli su mnogi učenici ove škole među kojima je bio Bata Bulić, Slobodan Braunović i drugi.

Gimnazija u Petrovcu na Mlavi

Gimnazija u Petrovcu na Mlavi

Gimnazija je radila sa manjim prekidima i za vreme Drugog svetskog rata. 1945 godine Gimnazija dobija status državne škole sa šest razreda. Kako se broj učenika stalno uvećavao i školske 1949/50. godine Gimnazija imala 535 učenika, Ministarstvo prosvete je donelo odluku da od naredne 1950/51. godine škola preraste u potpunu, osmorazrednu Gimnaziju, da bi od 1953/54. godine bili odvojeni viši i niži razredi. Jedno kretko vreme gimnazija je bila zamenjena Ekonomskom školom (između 1958 i 1964). Interesovanje za Gimnaziju bilo je veliko i 1965. godine u prvi razred upisano je preko 170 učenika, a škola je imala ukupno 508 učenika. Veliki broj đaka došao je iz Žagubice.

Prekretnica u radu Gimnazije u Petrovcu bila je 1965. godina kada je sagrađena nova školska zgrada sa prelepim učionicama, kabinetima, prostranim holom, bibliotekom, učeničkom galerijom i ateljeom, radionicom i fiskulturnom salom. Kadrovska popunjenost je bila dobra jer su bivši učenici Gimnazije završavali fakultete i dolazili u svoju školu da rade kao profesori. Gimnazija je tih godina postala kulturno sedište celog kraja. Učenici su spremali pozorišne predstave, folklorne priredbe, sporska takmičenja i gostovali po okolnim selima čime je podstican kulturni razvoj te su mladi po selima počeli da formiraju kulturnoi umetnička društva.

Godine 1977. Odlukom Ministarstva prosvete sve škole su prešle na sistem usmerenog obrazovanja i to je trajalo do jeseni 1993. godine kada se u Gimanaziju vraćaju pređašnji profili.

Danas Srednja škola „Mladost“ ima deset odeljenja sa gimnazijskim programom, 4 odeljenja ekonomske struke, 4 odeljenja pravne struke, 2 odeljenja trgovinske struke, kao i 2 odeljenja poslovnog administratora, ukupno 22 odeljenja, 492 učenika i 55 profesora i stručnih saradnika.

Gimnazija je kroz proteklo vreme imala svoj visoki renome. Taj visoki renome činili su kvalitetni profesori koji su svoj poziv poredili sa misionarstvom i uzdizali mlade generacije tako da mnogi stručnjaci iz našeg kraja žive i rade po mnogim gradovima Evrope i sveta.