Назив локалне иницијативе: "Желим да будем сигуран/а; Ми чинимо своје и нечије окружење".
У новембру месецу у Средњој школи „Младост“ је одржано неколико радионица на тему родно заснованог насиља.
Модератор радионице је бивша ученица школе Теодора Стојановић, студент Филозофског факултета у Београду.
Циљ: оснаживање и информисање младих о родно заснованом насиљу кроз три високоинтерактивне радионице, подстицање критичког мишљења и освешћивање укорењених норми и насиља.
Трајање радионица: два сусрета по 90 минута, и један од 45 минута.
Активности: Вежбе упознавања; Теоријски приступ родно заснованом насиљу; Родне улоге; Вредносне вежбице; Промовисање дискурса и неједнакости кроз свакодевно окружење; Лични простор-Могу ли рећи „не“ без последица?; Шта се подразумева под давањем пристанка?; Симулација догађаја; Позив на акцију-активизам младих (представнику општинске управе пренети идеје младих, уз укључивање локалних медија).
Очекивани резултат: допринос превенцији насиља уопште и стварању инклузивније и сигурније средине за живот.
Подаци прикупљени на радионици:
Резултати оцењивања вредносних изјава средњошколаца преко Кахоот платформе. Учесницима су дате ове вредносне изјаве које су они оцењивали од 1 до 4 (1- уопште се не слажем, 4-потпуно се слажем).
Вредносна изјава | Оцена 1-не слажем се | 2 | 3 | 4- потпуно се слажем |
Равноправно друштво је једнако корисно и за мушкарце и за жене. | 8 | 2 | 4 | 16 |
Девојке се одгајају да постану жене, али то се увек посматра као нека мања вредност у односу на “мушку” вредност. | 5 | 8 | 4 | 15 |
Толеранција и прихватање родно заснованог насиља идаље постоји, а жртве су често окривљене када трпе насиље. | 4 | 0 | 4 | 27 |
Девојке и мушкарци су једнаки у нашем друштву. | 6 | 2 | 1 | 4 |
Горе је по девојку да има лошу репутацију, него по мушкарца. | 6 | 0 | 7 | 20 |
Девојка која је имала сеx са 10 особа ће бити третирана исто као и мушкарац који је имао сеx са 10 особа. | 35 | 0 | 0 | 0 |
Девојке понекад пристају на сеx иако то не желе. | 8 | 1 | 2 | 20 |
Осећам се потпуно сигурно шетајући ноћу у свом граду. | 17 | 6 | 3 | 5 |
Осећам се као да заједница може да ми пружи едукацију, искуство и информације о већини тема којима бих се бавио/ла. | 6 | 9 | 7 | 11 |
Осећам се укљученим у заједници и као да се мој глас чује | 9 | 10 | 5 | 5 |
Жене често лажу да су злостављане како би се осветиле бившем партнеру. | 11 | 12 | 5 | 2 |
Учесници су такође истакли да се не осећају равноправно подржано и подстицано у спорту као супротни пол. Односно, да се више пажње и подстицаја у спорту у заједници посвећује и даје мушакрцима (дечацима) и њиховом учешћу у спорту, највише фудбалу, него девојкама. Међутим, такође су снажно похвалили шаренолики избор, и посвећен рад и подршку спорту у нашој зајеници. При говорењу о маргинализованим групама, и групама са повишеним ризиком од дискриминације, или секусуалног насиља, млади су често наводили Роме као посебно осетљиву групу са пар примера које су и сами имали прилика да чују.
Сведочења и искуства учесника су показала да ученици преживљавају различите облике насиља, од порпдичног насиља, до насиља у интимним везама и насиља и/или узнемиравања на јавним местима. Насиље у интимним везама проблем је коме треба посветити посебну пажњу поготово у средњој школи, не само да жртва пролази кроз психичко и/или физичко злостављање, нсаилник често нормализује овакав вид понашања хвалећи се, и ширећи гласине.
Нормализација секусалног узнемиравања и насиља при изласцима у град је такође присутна, девојкама је постало нормално добацивање, неприкладни комнтари, и нпр. додиривање по струку када неко пролази у клубу поред њих. Важан аспект на коме је такође потребно радити јесу сигурност и механизми заштите када видимо да неко, или сами преживљавамо неки облик насиља. Такође едукација о томе шта је нормално а шта не, деконструкција уверења да је жртва одговорна и крива за насиље и оснаживање и подршка жртвама и рад на њиховом самопоуздању и поновном несметаном функционисању у заједнци. Потребно је радити на томе и оснажити особе да насиље није у реду ни у каквом стању и да жртве нису криве за насиље и да га нису “заслужиле” иако су под дејством алкохола или неких супстанци да заслужују да буду сигурни/е и да то не умањује насиље и одговорност насилника.
Занимљиво је да су при вежбици за конструкцију рода, ученици жени приписали мањак самопоуздања, осећајност, тигањ,… док су мушкарцу придодали вишак самопоуздања, да је јак и нпр. кајлу. Важно је ово виђење девојке као потчињене, фине, одговорне и као некога ко има мање самопоуздања у поређењу са мушкарцем који је активан, доноси одлуке, пун самопоуздања. Још једном, кроз ову вежбу, рефлектујемо положај мушкараца и жена у нашем друштву, и добијамо повратну информацију на чему даље треба радити. У вежби кроз коју смо радили на поштовању и постављању својих и туђих личних граница и говорили о пристанку, девојке су биле те којима је било теже да поставе и поштују своје границе и изговоре не, девојке су те којима је оснаживање значило мало више него мушкарцима. Ови подаци на жалост нису неочекивани али смо ми толико навикли на овакво стање друштва и положај жена и девојака да смо га нормализовали, и више и не обраћамо пажњу на ове проблеме иако су реални и присутни и итекако утичу на кавалитет живота младих.
Такође похвале упућене на приступ малдима на радионицама укључивале су пријатељски приступ, рад и уважавање младих као одраслих особа, уважавање мишљења, и интерактиван и практичнан приступ при едукацији. Психодрамски приступ у едукацији о овако осетљивим, личним и животним темама се показао као јако добар и битан зато што кроз практично проживљавање ситуације учесници имају искуства и већ су практично прошли и направили тај “први корак” и лакше могу да сагледају ситуацију и одреагују и примене је у реалном животу. Средњошколцима је мало теже прићи поготово у овако великој и различитој групи (где се учесници међусобно не познају, а говоримо о јако личним и осетљивим темама) и зато се при оваквом раду и темама одлично показао рад из више радионица. Средњошколци су се већ после првог часа опустили, а на другој радионици већ готово сви активно учествовали. Што се мотивације тиче, опет средњошколцима је теже прићи, међутим на крају радионица јавило се неколико ичесница које би волеле даље да се баве овим темама у својој заједници. Док је у основној школи мотивација била очигледна, они су добровољно остајали на додатном 7. часу при завршетку радионица би питали да ли за ових 6 минута можемо одрадити још вежбица, желели су и сами иницирали да остану још један додатни час и слично ( дакле, приступ образовању и младима јако је битан за њихову мотиацију и бављење одређеним темама).
На трећој радионици у сарадњи са општином, представница општине Христина Ђорђевић са малдима је спровела јавне консултације буџета. У оквиру ове радионице представници општине су кроз интеративни приступ представљени ставови младих о нормама, њиховој безбедности и положају у заједници. Поражавајући је податак да је више од половине учесника изјавило да се не осећа безбедно шетајући својим градом ноћу. Чак 4 учеснице су се јавиле да поделе своје искуство (улавном секусалног насиља и/или узнемиравнаја на јавном месту) и то пред непознатим особама и ауторитетима као што су општински представници, што нам говори да је овај број готово сигурно и већи. Христина је овај проблем уважила и увидела и на јако леп начин искомуницирала са младима приступећи са стране општине и на који начин општина може да допринесе безбедности грађана чиме смо дошли до неких заједничких заклучака и решења као што је податак који део града је потребно више осветлити како би се грађани/ке осећали сигурније. Такође је у разговору са начелником полиције обезбедила да се део града око аутобуске станице буде више надзиран поготово у периоду када се ђаци враћају из школе (како су учесници истакли да су се у овом делу града у више наврата дешавале у најмању руку непријатности).
Христина је на врло јасан и младима разумљив језик приближила политике и права малдих у заједници и подстакла их кроз конкретне примере на који начин могу да остваре своја права и активније учешће у самој заједници.Оно што је јако важно јесте да је овај пројекат прикупио и покренуо јако битна питања у заједници, питања безбедноти, инклузије и родно заснованог насиља
Обе групе учесника су изразиле жељу и иницијативу да се даље едукују и баве овим питањима у својој заједници и изразили су жељу да се у оквиру заједнице оформи неко тело (доступно и њиховој узрасној групи) које би се бавило темама родне једнакости, насиља, активизма и слично у заједници. Око 5 учесница се самоиницијативно јавило да се овим темама даље бави.
Теодора Стојановић